Још једна млада и успешна спортисткиња нашег града је Милица Кнежевић. Рођена је 2001. године у Краљеву, а одбојку је почела да тренира са својих 10 у ОК Рибница 04, угледајући се на Дејана Брђовића, нашег прослављеног одбојкаша који јој је у то време био комшија и пријатељ њене породице, па је од малена пратила одбојкашке утакмице желећи да и она једног дана буде успешна у овом спорту исто колико и он.
Поред Брђовића, узор јој је била још и Маја Огњеновић, а управо њени наступи и утакмице одигране за репрезентацију биле су јој велики подстицај за напредовање и развијање у овом спорту. Да би се постао успешан спортиста, Милица сматра да је потребно да првенствено бити добар човек, упорност, истрајност, фокусираност на свој циљ, као и много одрицања. Након њених првих корака у горе поменутом ОК Рибница 04, неколико година касније прелази у ОК Гимназијалац, за који игра и данас.
Највећим личним успехом сматрам, управо период када сам после дуже паузе и пропуштених утакмица и првенстава, због здравствених проблема, успела да се вратим на терен и заиграм још јаче него раније. Моја упорност помогла ми је да стекнем још веће самопоуздање и веру у себе. Екипним успехом сматрам године играња у вишим лигама – Прва А и Прва Б лига Србије, али наравно и дугогодишња пласирања на финалне турнире, како у категорији кадеткиња тако и категорији јуниорки, говори Милица Кнежевић, одбојкашица краљевачког Гимназијалца.
За атмосферу у својој екипи Гиманзијалца, ова млада краљевачка одбојкашица каже да је сјајна.
Многи који прате наше утакмице коментаришу да су изузетно сложан тим који се увек држи заједно на терену. Дружење ван терена је неизоставно јер своју екипу сматра својом другом породицом.
Оно што ће сигурно заувек памтити је утакмица против Еатон Срема, тадашњег првака Србије, када нико није очекивао од тако младе и не тако добро пласиране екипе у том тренутку, успети да савладају управо првака Србије:
Тада смо у утакмицу ушле свим срцем, нисмо имале шта да изгубимо. Дале смо свој максимум, и након вођства Срема од 2:0, преокренуле смо резултат у своју корист и победиле са 3:2. То је била велика лекција за нас, да улазимо храбро и свим срцем у сваку следећу утакмицу.
Када је почела да губи веру у себе, храброст и самопоуздање због одсуства са терена највећу подршку јој је пружала породица, баш као и у тренуцима када је постизала успехе.
Своје слободно време ретко проводи са пријатељима јер има много школских и одбојкашких обавеза, а када уграби бар делић, воли да гледа филмове и слуша музику.
Има и велике планове за будућност: очекује је упис на Факултет Спорта и физичког васпитања, а свој зацртан циљ везан за одбојку је да се њоме бави што је дуже могуће, а да након завршетка играчке каријере, пређе у оне друге, тренерске воде.
За крај је имала и поруку млађим нараштајима који почињу да се баве овим спортом :
Будите несебични и увек дајте свој максимум како би допринели екипи, јер одбојка је тимски спорт који без заједничке воље, слоге и жеље за победом није остварив. Наравно, желим још и да вам поручим да све радите срцем и трудите се да ваша психа све издржи, јер да би дошли до великих успеха морате бити свесни да ћете поред успеха имати и много падова, закључује Милица Кнежевић, једна од најбољих „шармерки“ у Гимназијалцу.
