Предраг Шаиновић рођен је 1979. године у Београду. Своје распусте, као дете, проводио је у Краљеву код баке и деке који су живели недалеко од стазе на Берановцу, што је управо и један од разлога због којих је заволео ауто спорт. Релативно касно је почео да се бави аутомобилизмом- 2017. године, али по његовим речима он увек био записан „ ту негде у његовом мозгу“. Део је екипе АМСК Beep Beep Racing Team-a.
Његово највеће интересовање огледа се у кружним тркама, а почео је са популарним хибридом- југом класе 2. 2019. године возио је Твинго Евро Куп, као и италијански Ентри Куп са Рено Твингом. Поред стазе на Берановцу која му је омиљена, посебно су му се допале и европске стазе Хунгароринг али и Ред Бул Ринг. Жеља му је како каже да да се опроба на белгијској стази Спа-Франкоршап за шта се нада да ће ускоро и имати прилику.
Као мали волео је Аиртона Сену, чија га је смрт веома погодила, гледајући трку 1994. у Имоли, када је изгубио живот, а на којој је требало да постане шампион света по четврти пут.
За успешност у спорту, сматра да је најбитнија љубав према спорту којим се бавите, а да у тренигу уживате као ни у чему другом.
Само тако је лако бити упоран и успешан. Фактор среће је ту занемарљив – каже Предраг Шаиновић.
Што се тиче постигнутих резултата, они битнији су изостали јер је имао доста техничких проблема и излетања са стазе са југом који је возио. Упркос томе током прошле године забележио је четврто време на предсезонском тестирању на Гробнику, и два подијума у Мизану и Франчакорти. Аутомобилизам је индивидуални спорт али напомиње да су свакако то и успеси клуба за који вози.
Дружење са возачима је увек интересантно , а свака трка је прича за себе. Након тркачког викенда много је узбудљивих прича – Наглашава Шаиновић.
Предраг се најчешће дружи са Бојаном Милановићем , за којег каже да му је својим несебичним трудом и залагањем помогао да вози трке у Србији, што је иначе јако тешко изводљиво обзиром да живи у Словенији.
Колико је атмосфера и количина солидарности међу возачима заиста сјајна говори и чињеница да је приликом једне од трка на предстарту видевши свог колегу који не може да крене , управо Милановић изашао из споственог возила , ризиковајући тако лични пласман у трци и помогао Предрагу да стартује своје возило.
Оно што је на њега оставило можда и најјачи утисак била је трка у Мизану, где је након непроспаване ноћи због пута, успео да освоји треће место и пласира се испред шампиона Ентри Купа по први пут на тој стази.
Предраг је иначе доктор- уролог и тренутно са својом породицом живи у Марибору, где и ради. За своју породицу поред пријатеља и колега каже да су му највећа подршка.
Иако је аутомобилизам индивидуалан спорт, без подршке екипе и поузданих људи око себе, немогуће је постићи било какав резултат. Свакако је ту и подршка портала Serbiaring који су моји медисјки покровитељи.
Слободног времена како каже скоро и да нема. Због професионалних обавеза често је одсутан од куће, тако да када не ради, време проводи са своја два сина, а увек воли и добру музику и филм.
Што се тиче планова за будућност, у плану има да купи аутомобил ТЦР хомологације као и наступ на ЦЕЗ Шампионату ( Central European Zone) ,а реч је о такмичењу под покровитељством ФИА. У календару је девет трка, од којих је једна и на Ушћу, а која се вози у домаћем шампионату, као и стаза Залужани ( БИХ) која је такође веома позната у домаћем ауто спорту, истичући да се због актуелне пандемије још увек не зна тачно која је судбина било које тркачке сезоне.
Пут до професионалног тркача углавном подразумева прво картинг, који представља основну школу тркања, а касније, уколико је циљ Ф1, наставак каријере у једноседима, где се профилишу најбољи аутомобилисти. Могућ је наравно напредак и кроз Туринг или ГТ серије. Жао ми је што су код нас могућности бављењем ауто-спортом веома мале. Имамо практично једну картинг стазу, одобрену од ФИА, на Ади Хуји. Поред великих материјалних средстава потребних за бављењем овим спортом, недостатак правих стаза је свакако један од већих проблема. Мислим да су прошла та романтична времена када се почињало са тркама у „југу“ са 18 година. То је прекасно за сваког професионалног спортисту. Надам се и јако зелим да се у будућности створе услови за прављење квалитетне тркачке стазе, где би и наши најмлађи могли да стекну прве тркачке кораке. Краљево је изградњом коридора 11, отварањем аеродрома Морава као и тркачким наслеђем Берановца, постало најозбиљнији кандидат за такав пројекат – напомиње Шаиновић.
Спортски савез Краљева изражава огромну захвалност Предрагу Шаиновићу који се радо одазвао позиву кровне спортске организације у Краљеву и подржао кампању #останикодкуће, као један вид борбе против ширења вируса КОВИД 19.
