Бољи познаваоци спортских прилика у Краљеву сећају се златних осамдесетих година прошлог века и једне сјајне генерације рукометашица Металца. Играле су без услова, дворане, богатих спонзора, али су својом борбеношћу и игром скренуле пажњу читавог града. Отворено игралиште у Доситејевој било је мало да прими све који су желели да гледају рукометне даме из града на Ибру. Од тада је много воде прошло Ибром, Металац је имао успона и падова, али је опстао до дана данашњег. На сцену, у новој спортској дворани, ступила је нова генерација играчица коју предводе две младе репрезентативке. Дуња Радевић (2005. годиште) члан је ЖРК Металац од 2017. године. Прави таленат се брзо препозна, па је само две године касније млада рукометашица стигла и до дреса са државним грбом.
Рукометом са почела да се бавим на наговор разредног старешине који је у мени препознао потенцијал за овај спорт. У Металцу играм десног бека, мада ми је права позиција десно крило. Врло сам задовољна радом у клубу, односом према играчицама. Свесна сам да би човек успео у спорту мора да верује, да жели и да се свакодневно труди, напорно да ради. Успех сигурно неће изостати, каже петнаестогодишња рукометашица Металца Дуња Радевић.
Дуња каже да нема идола и да воли да гледа бројне рукометашице, са домаће и иностране сцене и да од њих упија потезе како би употпунила своје знање. Са Металцем игра Прву лигу „Запад“ и сам наглашава да је то тек почетак.
Ми смо веома млада екипа и играмо против знатно старијих од себе. Ипак, у лиги имамо солидан пласман, а стигли смо и до финала Купа Централне Србије где смо елиминисале неколико искуснијих екипа. Као и свако у мојим годинама сањам да стигнем до дрес репрезентације и мој сан се остварио. Са другарицом из клуба Јованом Пантовић сам била позвана на репрезентативни камп у хотел „Трим“. То је био велики подстрек за мене да радим више и боље и тако у годинама које долазе будем још боља рукометашица.
Млада рукометашица искрено говори и када причао атмосфери у тиму.
Ми смо младе, имамо исте сфере интересовања, али наравно да има и препирки и свађа. Ипак, преовладава љубав и добро дружење, јер све те ствари заједнички преживимо и постајемо јаче, јаче и као колектив. Што се мене тиче, Јована Пантовић ми је најбоља другарица и са њом проводим највише времена.
Од првог дана тренирања рукомета имала је снажну подршку породице.
Отац ми је највећа подршка. Увек је ту да ми помогне, посаветује, да се испричамо. Осим играња за репрезентацију, волела бих једног дана да заиграм за неки велики европски клуб, да освајам пехаре и медаље.
Не слаже се Дуња Радевић са ставом да је рукомет груб спорт и да није за девојчице?
Без рукомета не бих могла да живим. То је веома леп спорт и пун је љубави. Позвала бих све девојчице да дођу и тренирају рукомет, неће се покајати – закључује Дуња Радевић, репрезентативка из редова краљевачког ЖРК Металац.
Спортски савез Краљева изражава огромну захвалност Дуњи Радевић која се радо одазвала позиву кровне спортске организације у Краљеву и подржала кампању #останикодкуће, као један вид борбе против ширења вируса КОВИД 19.
