Јована Пантовић рођена је 2004. године у Краљеву. Рукометом је почела да се бави са 11 година у женском рукометном клубу Металац.
У школи смо често играли рукомет и још тада ми се много допао тај спорт. Једном приликом нам је Маја која је касније била и мој први тренер одржала час рукомета што је био један од разлога и мотив више за бављење овим спортом, каже Јована Пантовић, рукометашица краљевачког Металца.
Ова рукометашица која на терену игра левог бека, сматра да је за успешног спортисту потребно много рада, труда, одрицања и упорности, давања себе у потпуности.
Са дванаест година прешла сам у први тим Металца, што је за мене било част, велика обавеза и одговорност. наравно била је ту присутна и неизмерна срећа, обзиром на моје године. Од мале, буцкасте девојчице постала сам она која редовно иде на тренинге, која је пронашла свој циљ и схватила ко жели да буде и чиме да се бави у будућности.
Јована је млада, па тренутно игра за клуб у коме је и почела своју каријеру, а жеља јој је да заигра и за неки познатији клуб у будућности. Треба напоменути да је ова девојка и млада рукометна репрезентативка – што сматра једним од својих највећих успеха. Била је и део екипе која је освојила Куп Србије, што је била уједно и њена прва медаља на коју је веома поносна. Играч коме се диви је Ивано Балић.
Што се тиче њене екипе Металца, Јована каже да иако има доста млађих играчица, успевају да пронађу баланс, а да им је однос и на терену и ван њега одличан. Моменат који је на њу оставио највећи утисак био је онај када је са својом екипом на турниру у Краљеву (Трофеј Краљева) изгубила већ добијену утакмицу током које су све време имале предност, а на крају их је по њеним речима „ константна журба“ довела до пораза.
Са одушевљењем памти тренутке када се нашла на списку репрезентације Централне Србије, а недуго затим и репрезентације Србије. Било је ту и оних мање лепих тренутака на терену и ван њега, али је са свима успела да се избори, постане капитен своје екипе и нађе се на горе поменутим списковима репрезентација.
Највећу подршку, уједно и захвалност дугује својој мајци и свом тренеру Александру Несторовићу којима је како каже бескрајно захвална јер су одувек били ту за њу.
У слободно време, онда када не тренира, Јована воли да чита књиге и погледа по који филм.
Има велика очекивања везана за наставак каријере, јер како и сама наводи:
Напорно радим, тренирам и верујем да ће ми се то исплатити. Екипа Металца је најмлађа у лиги, али могу рећи да постижемо добре резултате.
Имала је сшпреман одговор на питање шта бипорућчила својим вршњацима, али и млађима који тек треба да се определе када је бављење спортом у питању, поготово рукометом.
Изабрали сте прави спорт. Шта год да се догоди, колико год лоших утакмица одиграли немојте одустајати. Рад и труд се увек исплате, закључује капитен ЖРК Металац Јована Пантовић.
Спортски савез Краљева изражава огромну захвалност Јовани Пантовић која се радо одазвала позиву кровне спортске организације у Краљеву и подржала кампању #останикодкуће, као један вид борбе против ширења вируса КОВИД 19.
