Највећи успех краљевачког спорта у новом миленијуму оствариле су кошаркашице Краљева. У Сурдулици, на финалном турниру Купа Србије „Милан Цига Васојевић“, „малене“ су победиле Новосадску ЖКА и Радивој Кораћ и освојиле први пехар у лопташким спортовима за град Краљево од 1978. године. Међу оним играчицама које су са посебним емоцијама доживеле овај успех је и Александра Рачић.
Има иза себе неколико трофеја освојених играма у иностраним клубовима, ту је и позив на шири списак сениорске репрезентације Србије, али освојени Куп у Сурдулици је најемотивнији и најлепши тренутак у мојој каријери.
Када сам у руке узела пехар и златну медаљу, било је то свих 18 година моје кошаркашке каријере, од првих корака у тадашњем ЦИП-у, до данашњих дана у родном граду. Сва маштања., сањања, надања, буквално све се остварило тог 15. марта. Памтићу то док живим, искрено говори Александра Рачић, кошаркашица Краљева.
Проверени кошгетер рођен је 19. септембра 1990. године, а магична игра под обручима није баш била оно чиме би хтела да се бави. Ипак, школске другарице Тања Живановић и Невена Јовановић су је наговориле да оду у тадашњи КК ЦИП, у салу ОШ „Четврти краљевачки батаљон“ и да почне да тренира кошарку. Била је то љубав на први поглед.
Одмах сам се заљубила у кошарку, на први поглед. Наравно, било ми је лакше јер су Тања и Невена са мном, дружиле смо се од првих школских дана и просто смо биле везане једна за другу. Ето, почеле смо те 2002. године и после 18 година Тања и ја само у матичном клубу који је променио име у ЖКК Краљево, док је Невена у иностранству. Занимљиво да смо све три биле у Сурдулици, Невена је делила признања испред КСС. Нашој срећи није било краја.
Александра има богату каријеру, јер је осим у Краљеву играла за оба крагујевачка прволигаша Раднички и Шумадију, играла је у Тунису, на Кипру, у Немачкој.
Задовољна сам каријером. Реално женска кошарка није на разини као мушка, али видела сам мало света, упознала друге културе, научила много тога. У Тунису сам освојила Суперкуп, била сам трећа на Афричком првенству, била сам вицешампион са својим клубом на Кипру. Нема места незадовољству.
У годинама које сада има јасно дефинише шта је потребно учинити да би постао врхунски спортиста.
Потребна је велика љубав према спорту којим се бавиш, да истрпиш и тешке тренутке којих ће да буде, да будеш спреман на много одрицања и да имаш велику жељу и вољу. Да би био врхунски спортиста мораш да будеш упоран и истрајан.
Сама признаје да је много врхунских спортиста на свету и тешко је одредити идола, али да је кошарку заволела „на кеца“, да је то њен живот и да не може дан да замисли без тренинга и утакмица. Отуда и питање како је издржала скоро двомесечну изолацију због корона вируса.
Веома тешко. Нико се није надао да ће све то тако да буде. Ми смо играле финале Купа када се већ о епидемији говорило, али смо се надале да то неће имати такве последице. По завршетку утакмице уведено је ванредно стање, зараза се ширила у таласима, било је преминулих. Чини ми се у свету је било још теже него код нас. Није ми било лако, али жив човек се на све навикне. Хвала богу све је прошло, сви смо здрави и спремни за нове изазове, напомиње Александра Рачић.
Као и сви спортисти, темељ свих успеха и резултат налази у породици.
Они су моја највећа подршка. Од првог кошаркашког корака ме прате на тренинзима и утакмицама, тако је и данас. Волим да будем у кругу породице, а ток ове епидемије је то била најбоља и једина могућа прилика. Драго ми је да сам била што више са њима, јер током боравка у иностранству нисам имала много прилике. Такође, волим спонтана окупљања са својим друштвом.
Иза себе је оставила фантастичну сезону у дресу ЖКК Краљево. Куп је освојен, чека се одлука о титули?
Најпоштеније би било да нас прогласе првацима Србије. Биле смо доминантне, од 18 утакмица у лиги, победиле смо 17 пута, најбоље смо пласирани српски тим у регионалном такмичењу. Заиста не тражимо ништа на поклон, просто ми смо на терену показале снагу и колико смо боље од других. Красила нас је фантастична атмосфера. Ове сезоне ЖКК Краљево је био скуп врхунских људи, изузетно позитивних, а то је једна од предуслова да би сте остварили врхунски резултат. Искрено, не размишљам још о наредној сезони, са нестрпљењем чекам да видим шта ће бити са овом сезоном и да ли ћемо освојити дуплу круну. То би тек био успех, јер никада ни један краљевачки клуб није био првак државе, мислим на лопташке спортове.
На питање који јој је моменат остао у посебном сећању у каријери, одговара као из топа.
Финале Купа са Кораћем, шут играчице београдског клуба са преко пола терена и лопта улази у кош. Чекамо одлуку судија да ли се важи или је време истекло и кош не признаје. Тог тренутка као да сам полетела, неописив осећај среће, такво славе не може да се опише.
Александра Рачић је сада узор клинцезама које тек почињу да се баве спортом.
Морају да имају веру у себе, константно да раде, да не одустају, да истрпе све тешке тренутке којих ће сигурно бити. Резултат ће доћи, а то су тренуци који се памте цео живот, закључује Александра Рачић, кошаркашица Краљева.
