Те 2015. године, на Видовдан, свет је поново почео да прича о српској женској кошарци. Наше грације под вођством Марине Маљковић покориле су стари континент и постале европске првакиње. Славило се у Будимпешти, али и широм Србије. У Краљеву, на тргу код Милутина осванула је порука „НЕВЕНА ПОНОС ГРАДА“, чиме су се Краљевчани захвалили Невени Јовановић за пружене партије и освојено злато. Била је то и рођенданска честитка, јер је је одлична краљевачка кошаркашица рођена 30. јуна 1990. године.
Занимљиво је да као мала нисам размишљала о кошарци. Одбојка ми је била први избор, али тада у Краљеву није било женског клуба где бих тренирала. Почела сам да тренирам рукомет, а онда са школским другарицама Тањом Живановић и Александром Рачић одлазим у ЖКК Краљево на први тренинг. Ето случај је хтео да су њих две и данас у клубу и све смо у кошарци још активне, каже Невена Јовановић, српска репрезентативка.
Таленат младе Краљевчанке одмах је уочен, врло млада је заиграла за први тим, а онда је уследио први професионални уговор са Ковином, затим Радивоје Кораћ, Партизан, па интернационална каријера у Мађарској, Турској, Француској, поново Мађарској и Пољској.
Ту су и наступи за млађе репрезентативне селекције и наравно за сениорску репрезентацију. Злато и бронза са Европског првенства, те бронза са олимпијских игара су највећи и моји најдражи домети. Лична признања не памтим, било их је, али то боље знају моји родитељи. Они све прате, чувају исечке из новина, све личне трофеје, похвале, захвалнице и слично. Свако лето проведено са другарицама из репрезентације је нешто што ме испуњава, јер смо радиле оно што волимо и за нашу земљу.
Од првог дана када је у сали ОШ „Четврти краљевачки батаљон“ почела да тренира кошарку, Невена је имала снажну подршку породице.
Родитељи и брат су све ово време уз мене. Само они знају кроз шта сам све прошла, њима дугујем највећу захвалност. Да тога није било, не верујем да бих имала овако успешну каријеру.
Пандемија КОВИД 19 погодила је цео свет. И професионални спортисти, научени на одрицање, сусрели су се са тешком ситуацијама потпуне изолације и карантина.
Када немате слободу кретања, то је најтеже. Ми спортисти смо научили да будемо стално у покрету, активни и одједном морамо бити у четири зида. Ипак, спорт у том тренутку није био у првом плану, мисли и време су били усмерени у другом правцу, првенствено према породици. Није било лако, али тако је када се борите и покушавате да дођете до победе. Победа против корона вируса је најтеже добијена утакмица. Наравно, недостаје ми окупљање репрезентације, заједнички рад, наше шале, ведар дух, породична атмосфера. Надам се скоријем виђењу са свима.
Хтела то да призна или не, Невена Јовановић је као и све наше репрезентативке у кошарци постала идол новим генерацијама деце која тек почињу да се баве спортом.
Мојим им је савез да се ману друштвених мрежа и да више времена проведу напољу, у друштву. Немерљиво је време проведено на такав начин, уз спорт, музику, шетњу, уз жмурке, јурке и остале игрице уз које је и моја генерација одрастала. То су ствари које се памте цео живот. Ако крену озбиљније да се баве спортом, онда нека буду спремни за одрицање, да буду упорни, да верују и не дозволе никоме да им одређује лимит и крајње границе.
Пред само увођење ванредног стања, Србије је добила новог победника Купа „Милан Цига Васојевић“. То је ЖКК Краљево.
Била сам у Сурдулици и била сам и срећна и поносна. Клуб у коме сам поникла из мог родног града освојио је свој први велики трофеј. Исписана је нова страница спортске историје и тај Куп је трофеј свих генерација које су тренирале и сада тренирају у ЖКК Краљево. „Маслене“ су заслужиле и титулу, јер су биле неприкосновене у домаћем шампионату. Поносна сам на игре Краљева у ВАБА лиги, јер су имале изузетно јаке противнике, екипе са озбиљним буџетима, а биле су конкурентне. Посебно ми је драго што су до трофеја Кила стигле Тања Живановић, Александра Рачић и Тамара Бајић са којима сам почела да тренирам кошарку и које су данас перјанице матичног клуба. Као мале смо маштале да дижемо пехар, да будемо најбоље и сада се сан остварио, закључује Невена Јовановић, кошаркашка репрезентативка Србије.
