Одбојкаш са краљевачке Женеве, почео је да се бави магичном игром на мрежи са дванаест година. За такав пут заслужан је бивши играч и тренер Рибнице, данас стратег на Кипру Александар Бошковић који је приликом једног часа физичког васпитања приметио таленат Ивана Тодоровића. Поред њега одабрао још пар дечака чију већину су чинили „момци са Женеве“ а касније ће се испоставити да ће сваки од њих бити веома успешан у овом спорту.
Наш почетак тренирања испраћен је ’95, тада највећим успехом наше репрезентације, освајањем бронзе на Европском Првенству, тако да смо још тада знали да смо изабрали прави спорт, каже Иван Тодоровић, данас одбојкаш на рајском острву Кипру.
Иван је рођен 1981. године у Краљеву, игра на позицији примача сервиса, док се током каријере у нижим нивоима такмичења опробао и као техничар. Узоре је тада налазио управо у играчима ОК Рибнице, чији су одбојкаши у многоме долазили управо из краја у коме је и он сам живео.
Све је кренуло скупљањем лопти на њиховим утакмицама, тако да су они, уз касније репрезентативне резултате, „главни кривци“ због којих сам остао у одбојци.
Пре ОК Рибнице, Иван је тренирао и у ОК Вранеши, а након пет професионалних сезона у Рибници одлази у иностранство и према његовим речима потпуно непланирано остаје 11 година. Хронолошки, у иностранству је наступао за: Динамо- Букурешт, Казма – Кувајт, Стеауа- Букурешт, Саламина – Кипар, Роуен и Оранж – Француска, Пафос и Агенисис- Кипар.
За било које занимање па и за успешност у спорту, овај Краљевчанин сматра да постоји универзална формула а то је тотална посвећеност и вредан рад. Истиче да успех некада не зависи само од тебе самог, већ и од правог тренера, клуба за који наступаш, екипе са којом играш и мало среће, јер одбојка је тимски спорт.
Сезона 2006/2007 има посебно место у његовом срцу, управо из разлога што су у полуфиналу елиминисали екипу Радничког, а онда несрећно у финалу били поражени од екипе Војводине. Све утакмице које је тада играо у дресу Рибнице одигране су у пуним халама, уз огоромну подршку навијача, а те тренутке никада неће заборавити.
Нисам имао среће у дресу Рибнице да дођем до трофеја, али су они стигли каснијем, играјући у иностранству. Освојио је титуле првака са Динамом из Букурешта, као и са екипама Пафоса и Саламине на Кипру. Највећи лични успех је дебитовање за beach volley репрезентацију на Балканском првенству иако сам предао меч због повреде, са уздахом говори један од најлуциднијих одбојкаша које је Краљево дало.
Слободно време, док је био млађи проводио је тако што је са пријатељима након тренинга „ трчао „ на неки други спорт, а данас то време користи да буде са породицом. Највећа подршка му је одувек па и дан данас била његова мајка, која је уједно и његов узор.
Потез који је према његовим речима, имао највећи утицајна даљи ток његове каријере и који је његова „ лична карта“ догодио се у Француској, када је у утакмици у којој је директно одлучивано о уласку у ПРО А Лигу, на резултату 24:22 освојио поен ногом.
По завршетку играчке каријере, Иван планира да остане у одбојци.
Младима поручујем, не запостављајте школу! Било којим спортом да се бавите, образовање је јако битно за живот који вас очекује. Наравно подразумева се и да уживате у спорту који су изабрали, јер ће те тако лакше стићи до циља, за крај поручује Иван Тодоровић.
