Историја ауто-мото спорта у Краљеву је дуга и углавном је везана за аутодром Берановац на коме се деценијама одвијају најзначајнија домаћа и међународна такмичења најбољих аутомобилиста и мотоциклиста бивше Југославије и данас Србије. Ипак, овде причамо о мотокросу који је временом нашао своје место под сунцем у граду на Ибру, а данас се у Трешњару (Жича) налази и једна од најбољих мотокрос стаза у овом делу Европе. Да не остане све на стази потрудили су и такмичари AMSK GTC racing из Краљева. Перјаница овог клуба је Вукашин Јаблановић. Рођен у Краљеву 29. новембра 1998. године, Вукашин је раној младости заволео мотоциклизам, а ту љубав му је усади отац Дејан. Вукашин је уз рођеног брата Слободана заволео мотоциклизам и просто постао зависник од адреналина.
Наступам у државном шампионату Србије, као и источноевропском шампионату, који обухвата такмичење у окружењу, Грчка, Турска, Бугарска, Молдавија, Бих и Македонија…а бодује се уједно и за БМУ (Balkan Motorcicle Union). Тренирам највише на нашој стази ,,МX парк Трешњари,, на којој се иначе и вози једна од трка за шампионат Србије. Ову стазу смо урадили здруженим снагама са мештанима Жиче, градом Краљевом, јавним предузећима и љубитељима овог спорта и направили на нашем породичном имању у Трешњарима, насељу надомак Краљева и древног Манастира Жича, на којој се сваке године одржавају мотокрос трке и фестивал адреналинских спортова, почетком септембра месеца, прича Вукашин Јаблановић, краљевачки мотокрос такмичар.
Млади и успешни спортиста, Вукашин Јаблановић зна шта је неопходно да би се остварили врхунски резултати?
Првенствено за врхунске резултате је потребно да волите оно што радите, пре свега да уживате у томе и да имате одређени циљ у животу. Онда креће друга фаза а то је упорност у ономе што сте зацртали и огроман труд који морате да усмерите ка врхунским резултатима. Наравно, све ово је још увек недовољно за сами врх, јер ту треба још детаља додати, а најважнији је новац, који је у овом спорту неопходан за врхунске резултате. Имао сам среће да о финансијама не размишљам, јер менаџер, тренер и мозак свих операција је мој отац, који ни сам не знам како све то постиже и саставља крај са крајем да бих ја и остали момци у клубу који возе и тренирају, имали добре услове за постизање врхунских резултата. Ту је доста људи укључено у цео пројекат, прво град Краљево који је одвојио одређена средства за суфинансирање клуба, затим Туристичка организација, Спортски савез Краљева, СЦ Ибар, јавна предузећа, Mass company, Мотул, Пепси и многи други привредни субјекти и физичка лица која нам помажу како би изгурали једну такмичарску сезону.
Вукашин Јаблановић истиче брата Слободана као свог првог узора, а који је бивши државни шампион и који више не вози мотокрос. Са пажњом прати наступе Тима Гајсера, словеначког возача, актуелног светског првака у овој дисциплини. Од њега је и купио мотор ,,Yamaha YZ250F model 2018. на коме сада наступа и био је у прилици да упозна Гајсера у Марибору.
Мој највећи успех је прошлогодишња вицешампионска титула у професионалној МX2 класи, као и вицешампионска титула у МX2 јуниор класи 2017.године. Такође, клуб је забележио друго место у екипној конкуренцији од укупно 13 клубова који су се појавили у мотокрос шампионату и треће место у дисциплини Road race за 2019. годину. Клуб је велики промотер здравог спорта, адреналинских спортова и вишеструки учесник сајмова спорта ван нашег града као и Сајма спорта у нашем граду у организацији Спортског савеза Краљево.
На питање ко му је највећа подршка у животу и спорту, Вукашин нема дилему?
Обзиром да ми је отац све ово приуштио, уједно ми је он и највећа подршка. Да није њега не би било ни мотокроса или би га било, али у аматерској верзији што ме можда чека на заласку каријере. Користим прилику да му се јавно захвалим на свему што је учинио за мене и мог брата.
Мотокрос такмичар из Краљева не крије амбиције које су јасне, да стигне до титуле у националном шампионату и потом да буде на подијуму када је у питању источноевропски шампионат. За нешто више потребно је више улагања, много одрицања и великог рада, много сати проведених на мотоциклу, а то је тренутно недостижно.
На питање шта би поручио младима који тек треба да се определе или тек почињу да се баве спортом, Вукашин Јаблановић поручује.
Како живимо у времену када технологије јако брзо напредују и узимају данак природи, саветујем младе да изађу у природу и што више времена проводе у контакту са њом. Мој брат и ја смо од малих ногу имали своје теренске мотоцикле којима смо сваког викенда одлазили са оцем у планину и учили како да сачувамо природу како не би нарушили еко систем. Много тога сам научио и од планинара и љубитеља коња са Столова, као да наложимо ватру по киши, како да припремимо оброк, како да нађемо извор пијаће воде и много тога још, а све то са циљем да се споји лепо и корисно. Тако сам уз моторе, заволео и природу без које не бих могао да живим. Незамислив би ми био живот у затвореном простору, јер сам навикао да уживам у адреналину, изазовима и брзини. Наравно да за све ово је потребна и добра заштитна опрема, без које је бављење адреналинским спортовима незамисливо. Зато апелујем на моје вршњаке да свој адреналин и љубав према њему усмере на природу и стазе које су лиценциране за овакве видове спортова, а не на улицу и тркање по булеварима и ауто-путевима без заштитне опреме, закључује Вукашин Јаблановић, мотокрос такмичар из Краљева.
