Плејада врхунских фудбалера рођена је у Краљеву. Своју играчку каријеру почели су у некој од бројних фудбалских школа, а онда наступима у нашим најбољим клубовима су стигли до дрес неке од признатих и трофејних европских екипа. Урош Рачић је имао баш такав пут и постао један од најпознатијих, најталентованијих и најпопуларнијих фудбалера из града на Ибру.
Овај двадесетдвогодишњак своје прве кораке направио је у Бамбијевој школи фудбала већ са пет година, а све уз подршку породице и његовог деде, који га је одвео на први тренинг.
Од малена сам заволео фудбал и управо је то разлог због кога је „бубамара“ постала мерни најдражи реквизит и играчка. Спадам у ред младих фудбалера, а већ 17 година активно играм, напомиње са осмехом наш репрезентативни везни фудбалер Урош Рачић и наставља. Од првог дана сам научен да су ред, рад и дисциплина основ свега. Најважније је веровати у себе, радити и не одустајати када је најтеже. Наравно, као и у свему, срећа је важан фактор.
Као мали, узоре је налазио у Роналдињу, Зидану, Пирлу, Ћавију и Инијести, а велика жеља да се бави спортом и здравим начином живота, били су подстицај да прави кораке који су га учинили успешним у професији којом се бави и прави сопствену причу.
Званично сам члан чувене шпанске Валенсије, али сам у овој сезони играо на позајмици у португалском клубу Фамаликао. Пре тога сам наступао за ОФК Београд и Црвену звезду, а у Шпанији још и за Тенерифе. Чињеница да сам успео да се на терену одмерим са неким од најбољих светских играча је за мене највећи лични успех. У дресу Фамаликао сам одиграо веома добро, успео сам у једној утакмици да добијем оцену 10, што је мало ко добио у овој изузетно јакој и квалитетној лиги. Што се тиче екипног успеха, дупла круна са Црвеном звездом и освајање Купа краља са Валенсијом најдражи су ми екипни успеси које ћу заувек да памтим.
Хвали добру атмосферу у екипи за коју наступа, а није пропустио прилику и да се сети једног веома занимљивог детаља са почетка своје фудбалске каријере.
Сећам се да сам са 12 година, заједно са својим братом, гледајући Валенсија Куп, упознао нашег репрезентативца и тада фудбалера Валенсије Николу Жигића. Имао сам прилику да га упознам, да поразговарам са њим. Брат и ја смо му рекли да ћемо и ми једног дана играти у дресу Валенсије, а Жига се само насмејао. Годинама касније ја сам управо члан овог славног шпанског клуба, популарних „слепих мишева“.
Породица му је увек давала највећу подршку животу и фудбалској каријери. Слободно време користи да оде на пецање, одигра популарну ФИФУ, те партију стоног тениса.
КОВИД 19 је све прекинуо, био сам у изолацији, али ми је драго да сам био код куће у Краљеву, са најмилијима. Био сам у контакту са људима из Валенсије где је ситуација била прилично тешка. Сви чекамо крај епидемије, па да се посветимо редовним обавезама. Фокусиран сам на игре у Фамаликау, као и на повратак у Валенсију, истиче Урош Рачић, још један Краљевчанин на привременом раду на Пиринејском полуострву.
Спортски савез Краљева изражава огромну захвалност Урошу Рачићу који се радо одазвао позиву кровне спортске организације у Краљеву и подржао кампању #останикодкуће, као један вид борбе против ширења вируса КОВИД 19.
