Никола Бошковић рођен је 1986. године у Краљеву, а рукометом је почео да се бави још као мали, између 4. и 5. разреда основне школе, тј. са око 10 година. Према његовим речима у том тренутку је постојао само РК Металац, па је заједно са оцем отишао на један тренинг- на чувени бетон, где од првог тренутка почиње љубав према овом спорту која траје и дан данас.
Овај момак игра на позицији левог и средњег бека, док је као мали играо крило. Такође сматра да за успешног спортисту није довољна само љубав према спорту, чак ни само рад и труд.
Потребно је да се уз дозу талента ради квалитетно, са стручним људима који ће знати да то знање пренесу, али и поред тога да знају када требају „ спустити ритам“ како не би долазило до повреда. Највећи подстрек и подстицај су љубав и жељу према спорту, која те у најтежим тренуцима мотивише да се издигнеш и наставиш даље. У каријери сам имао тешке моменте и повреде, а опет ту сам, играм и даље.- наводи Бошковић
Никола тренутно игра за РК Металац у коме је и направио своје прве кораке, док је пре повратка у свој матични клуб играо још и за Црвену Звезду, Обилић, Синђелић и Цар Душан. Својим највећим личним успехом сматра то што није одустао од овог спорта након много тешких повреда, док што се екипног успеха тиче, издваја улазак у Супер Б Лигу са својим саиграчима из РК Цар Душан који је тик пар година пре тога и основан. Такође сматра и да су амбиција, напорни тренинзи и атмосфера на терену као и ван њега кључ успеха једне екипе.
У свим клубовима у којима сам до сада играо, атмосфера је била одлична, како на терену тако и ван њега. Без тога је јако тешко радити. Атмосфера у клубу представља зупчаник на мотору, без којег је тешко функционисати.
Оно што је занимљиво , а чега се радо сећа, су они догађаји који се десе ван терена а управо један од таквих је и када је приликом враћања са гостујуће утакмице отказала сајла за гас на аутобусу, где је један од чланова екипе морао ту исту сајлу да вуче са задњег седишта по инструкцијама возача, а у таквим ситуацијама се свашта дешава- говори кроз осмех Никола.
Највећу подршку дели на два дела, па му је она највећа животна подршка породица, девојка и најближи пријатељи, док му је што се спорта тиче највећа подршка отац. Своје слободно време Никола проводи шетајући природом, вожњом бицикла или гледањем неког доброг филма или серије.
Његова очекивања везана за Металац су свакако улазак у виши ранг такмичења, док за своју каријеру каже да ће је када буде дошло време за то управо завршити у свом Металцу. Оно што је имао да поручи младим нараштајима за је:
Најбитније је да заволе овај спорт, а како време буде одмицало да напорно раде, слушају тренера и стварају добру атмосферу. То ће им сутра сигурно значити и ван њега.- закључује Бошковић.
