Повратак Радише Гила Чубрића из САД у родно Краљево поклопио се са почетком бициклистичке каријере Душана Рајовића. Момак рођен 1997. године у Краљеву дошао је у Бициклистички клуб Металац случајно, а постао је најбољи такмичар не само Металца, већ најбоље што српски бициклизам има.
Као и сви клинци у свом одрастању играо сам фудбал, баскет и онда када сам имао 14 година, на наговор другара из основне школе отишао сам на тренинг у Металац. Свидео ми се бицикл и тако се родила нераскидива веза, да не кажем љубав. Гиле Чубрић је почео да нас тренира, да нас упознаје са тајнама овог лепог, али тешког спорта. До данас сам остао у Металцу и наступам у дресу матичног клуба на свим домаћим такмичењима – почиње причу Душан Рајовић.
Популарни Дуци већ девет година се бави бициклизмом. Стигле су и прве награде, трофеји, како у појединачној тако и у екипној конкуренцији.
Немам неку дефиницију успеха. Једноставно, када сам почео да тренирам радио сам то редовно, сваки дан и пуног срца. Никада нисам тек онако долазио да возим бицикл. Ушао ми је у крв овај спорт и схватиш да без љубави према спорту нема ни успеха.
Каријера се вртоглаво развијала. Одличним наступима у дресу Металца и државне репрезентације скренуо је пажњу на себе.
Као јуниор сам био члан УЦИ кампа у Швајцарској. Било је то у сезони 2015/2016. После тога сам прешао у Словенију, у екипу Адрија Мобил за коју сам возио две године. Од недавно сам члан француског тима Нипо Делко Оне Прованс из Марсеја. То је нова степеница у мом развоју и каријери. Ради се о озбиљном, професионалном тиму који ми омогућава наступ на највећим светским тркама. Имају богат и квалитетан програм, добри су услови, сложан смо тим, иако сам ја нов, тако да тек следи право упознавање и прилагођавање. Највише се дружимо за време трка и на припремама.
Најбољи српски бициклиста не крије да има свог узора?
У бициклизму је много врхунских спортиста, људи који су обележили једно раздобље у овом спорту. Као клинцу ми је узор био Марк Кевендиш који је имао 33 победе на Тур Д’ Франсу. Наравно, главни подстицај у каријери је моја велика љубав према бициклизму.
Душан Рајовић све време вози и за свој Металац и помаже клубу да освоји признања на домаћим и по некој међународној трци. Истовремено, преноси своје знање млађима којих је у клубу све више.
Гледам те дечаке и видим себе пре девет година. Мислим да им значи што могу да тренирају поред некога које већ возио неке од највећих европских и светских трка, који има подијуме. Драго ми је ако сам некоме од њих узор и верујем да ће Металац убрзо имати нову екипу возача, једнако квалитетну као што је била моја. Могу само да им поручим да воле бициклизам и да морају да буду веома посвећени и дисциплиновани.
Трофеја и медаља је све више, али краљевачки бициклиста истиче своје највеће успехе.
Постао сам први Србин који је у професионалној екипи возио чувену трку Париз-Ница. Такође наступ на екипној Гран при трци у Грчкој, на Родосу где смо целу етапу напорно радили само нас четворица против „остатка света“ и дошли до победе. Наравно, драге су ми и све домаће победе, медаље са Балканијада и наступи у дресу са државним грбом.
Бициклизам је напоран спорт. Тренинзи су некада захтевнији од самих трка.
Морате бити спремни на одрицање. Некада тренирам сам, некада са екипом, проведем на бициклу и по 20 сати недељно, често је то и више. Ту су и „суви тренинзи“, просто морате да водите рачуна о свему, исхрани, здравственој ситуацији. Зато ми је важна подршка породице, пре свега старијег брата који када год је то могуће уз мене на тркама.
Глобална пандемија КОВИД 19 пореметила је активности врхунских спортиста. И Душан Рајовић се нашао у необичној ситуацији.
Ми смо навикли да увек будемо на друму. Није важно да ли је сунце, снег, кипа, ветар, да се тренира мора. Сада смо се сви по први пут суочили са ситуацијом да морамо да останемо између четири зида. Променио сам план, возио сам тренажер код куће, напорно радио да останем у неком тренингу и форми. Када сам одмарао играо сам игрице онлајн са другарима. То ме опушта.
Није требало Дуцију постављати питање шта му је највећа жеља, крајњи циљ у каријери?
Нема дилеме, наступ на Тур Д’ Франсу је нешто што сања сваки бициклиста. Имам огромну жељу да се нађем у том пробраном друштву и тако будем први Краљевчанин на овој највећој светској трци. Напорно радим управо да бих возио Тур Д’ Франс – закључио је Душан Рајовић, најбољи српски бициклиста.
