Спортски савез Краљева заједно са градом Краљевом одржао је јуче комеморативну седницу поводом смрти легендарног краљевачког тренера Михајла Микија Вуковића.
Седници су присуствовали чланови његове породице, као и градски челници и представници спортских клубова и неколицина његових пријатеља. Присутнима се су том приликом обратили градоначелник града Краљева др Предраг Терзић, Драган Савић – Вуковићев дугогодишњи пријатељ, кошаркашки судија и делегат, Милош Милишић помоћник градоначелника и Милан Матијевић атлетски ветеран.
Градоначелник је подсетио на то да је – за врхунске резултате у области спорта и промоцију града Краљева у свету – на Свечаној седници Скупштине града Краљева поводом Дана града Краљева – Краљевдана, 7. октобра 2014. године, Скупштина града Краљева Михајлу Микију Вуковићу доделила Диплому заслужног грађанина града Краљева. Он је истакао да је „Вуковић припадао плејади људи који су се бавили кошарком, али нису занемаривали ни образовање, попут пионира југословенске кошарке и читавог низа младих људи који су студирали и бавили се овим спортом“. „Ми Краљевчани волимо да се хвалимо успесима мушке кошарке, да говоримо да смо град који је изнедрио три NBA играча, али треба рећи да смо у тренерском послу имали једног који је био најбољи. Михајло Мики Вуковић је био број један у овом спорту. Ненаметљив, скроман, није истицао своје успехе. Мислим да данас, када га више нема, треба да кажемо да је он кошарци дао много и да Краљево не сме да га заборави. Памтићемо њега, памтићемо његове успехе. Вама свима хвала што сте данас дошли да одамо последњу почаст овом великом човеку“, рекао је др Предраг Терзић, градоначелник Краљева.
Михајло Вуковић рођен је у Краљеву 25. Јуна 1944. Године у угледној краљевачкој породици. Основну школу и Гимназију завршио је у Краљеву, а затим је школовање наставио прво на Рударско Геолошком факултету у Београду, а затим и у Тузли где је исти и завршио.
Кошаркашку каријеру започео је у КК „Слога“ из Краљева са којом је освојио прво место у јуниорској конкуренцији, а то су уједно и били први значајнији успеси краљевачке кошарке. Одласком у Тузлу играчку каријеру наставља у КК „ Јединство“ , где се после краћег играчког стажа опредељује за тренерски позив и започиње једну импозантну тренерску каријеру.
Његовим упорним и квалитетним радом- од женске екипе КК Јединство успео је да створи једну од најквалитетнијих екипа у Европи и у то време једну од најбољих европских кошаркашица Разију Мујановић.
Касније постаје и селектор женске репрезентације са којом осваја сребрну медаљу на Светском Првенству у Малезији, што је била и прва медаља за нашу женску кошарку.
Након тога Вуковић се сели у Шпанију где постаје тренер Дорне из Валенсије са којом осваја четири титуле првака, четири Купа Краља, две титуле првака Европе и једну светску клупску титулу. Касније прелази у мушку кошарку, постаје тренер Валенсије са којом у дебитантској сезони у АЦБ Лиги осваја Куп Краља.
Укупно је у својој каријери освојио 30 титула, што га чини једним од најуспешнијих тренера на просторима бивше Југославије као и Европе.
Пред крај каријере у Валенсији постао је спортски директор женске, потом и мушке екипе. Проглашен је најбољим тренером у историји клуба, а по њему је названа једна од 13 сала с теренима у кошаркашком центру у Валенсији. На комеморативном скупу у граду Краљеву је најављено да ће бити покренута иницијатива да Михајло Мики Вуковић буде примљен у кошаркашку Кућу славних, као и да Нова хала спортова у Краљеву понесе његово име.
У његово родно Краљево пристигло је мноштво писама и телеграма, међу којима су и она од Горана Радоњића – Директора за међународне односе кошаркашке федерације Француске, и господина Жан Пјер Сиута – председника Француске кошаркашке федерације.
ПИСМО ГОСПОДИНА ЖАН ПЈЕР СИУТА (Председник Француске кошаркашке федерације)
Поштовани пријатељи,
Свима вама у Краљеву, граду кошарке и изузетних кошаркашких радника, није потребно посебно говорити о величини човека који је био пријатељ свих кошаркаша. Мики Вуковић је најпре био познат у женској, а онда је оставио изузетне трагове и у мушкој шпанској Кошаркашкој средини. Свуда у Европи и свету је ширио своје велике људске вредности. Сви су га поштовали, а многи међу нама који смо га боље познавали смо га и волели.
Ми из Француске кошаркашке федерације смо увек били радосни да га сретнемо и изван кошаркашких терена. На терену је био противник којег су сви тренери поштовали и сви играчи су знали све његове вредности. На терену је и као спортски противник заслуживао наш респект за све оно што је учинио у кошаркашком спорту. То поштовање је увек било присутно у огромним количинама. И ја као некадашњи тренер сам сваки пут понешто научио од њега, а његове лекције о његовом коректном тренерском и људском односу за мене су остале незаборавне.
Мики Вуковић је био светски човек, али два града никада није заборавио да напомене у сваком разговору. За њега су Краљево, где је почео, и Тузла, где се афирмисао као тренер, били најдоминантнији. Увек је говорио да је највеће задовољство бити у граду и пити кафу окружен својим пријатељима какви сте ви у Краљеву били.
Нећемо заборавити Микијев допринос у кошаркашком спорту, а његове медаље, трофеји, његове титуле првака Европе и света најбоље говоре о њему и зато нека успомена на њега живи вечно.
ПИСМО ГОРАНА РАДОЊИЋА (Директор за међународне односе кошаркашке федерације Француске)
Постоје у животу тренуци када остајемо нијеми. Постоје тренуци у животу кад су дјела пуно јача него било какве реченице, јер једноставно не постоје толико снажне ријечи које би могле да опишу оно што бисмо жељели да кажемо.
Сви ви добро знате ко је и какав је био наш Мики и тешко је набројати у неколико ријечи све оно што је Мики урадио заједно са вама или са свим тимовима и селекцијама које је тренирао. Толико тренинга, толико побједа, толико титула, толико медаља, толико онога што је позитивно направио, толико је овај вансеријски тренер учинио у свом животу и у својој спортској каријери да би нам требали дани и године или књиге да све то испричамо.
Вама који сте дошли да одате последњу пошту тренеру, пријатељу и нада све човјеку не треба ништа објашњавати. Као и сви ви, и ја сам га познавао веома добро још од тузланских времена, а кроз многобројне сусрете широм свијета увек је потвђивао да је човјек и пријатељ каквих мало има.
Не могу да пронађем довољно топле ријечи, не могу да опишем истинитост човјека којег смо сви волели. Зато ћу само казати да је Мики један од најбољих међу свима нама из кошаркашког спорта. Никада нисам чуо да је неко казао за Микија нешто друго осим свега нај…нај…!
Као и сви ви, никада га нећу заборавити
Михајло Мики Вуковић преминуо је 15. Јануара 2021. године у Валенсији.
