Занимљива и чудна је спортска каријера краљевачког бициклисте Владимира Вулићевића. Рођен пре 35 година у граду на Ибру, као и сви клинци прво је потрчао за лоптом, а кошарка је била прво опредељење. И када су сви очекивали да ће нескривени таленат бити остварен у магичној игри под обручима, уследио је преокрет и Владимир Вулићевић је себе пронашао на точковима, тачније у бициклизму.
Имао сам 25 година када сам почео да тренирам бициклизам. Јасно је да сам касно ушао у овај диван, тежак и захтеван спорт, али упорност и истрајност су ми омогућили да брзо прихватим упутства тренера и да почнем озбиљно да тренирам са екипом. Искрено, за мене је тренинг време проведено са истином и искључује могућност било каквих спекулација које одвлаче од истине. Свакодневним тренингом постајем реалан, објективан, у животу бољи за све људе у окружењу са којима комуницирам. Временом се треба сјединити са природом, а нема боље могућности од шест хиљада висинске разлике, 250 километара на ветру, сунцу, кроз кишу и маглу. Често и гладан и жедан. Ето, то је суштина бициклизма и зато га толико волим – напомиње Владимир Вулићевић бициклиста краљевачког Металца.
Прошла је деценија како се бави бициклизмом и није све време био у Металцу?
Почео сам у Металцу, али сам возио и за ОБК Београд, као и кинеску ЦЦН Панду Шенжен. Рекло би се мало времена у бициклизму, а са озбиљним искуством. И све на суви ентузијазам, јер мало нас у српском бициклизму живо од тога. Ретке тренутке слободног времена користим да се одморим, попијем кафу, ручам, прославим нешто са пријатељима.
Владимир сам наглашава да тренира испоснички?
Да, то је стара школа бициклизма. Тренинзи трају и трају. Нисам још остварио лични успех вредан спомена, али радује ме да сам члан екипе која је вишеструки државни првак и да сам допринео том резултату из прошле године.
Иако је бициклизам спорт број један, Владимир Вулићевић је узора пронашао у спорту којим је прво почео да се бави.
Узор… без сумње Мајкл Џордан. не бих објашњавао зашто. ја сам себе пронашао у бициклизму који ми је омогућио да се крећем, да видим, чујем, осетим много тога док сам на точковима. Све то ће утицати на мој генетски материјал који ћу у наследство оставити својој деци. Убеђен сам да све можемо да им оставимо, односно пренесемо.
Сам истиче да највећу подршку добија од будуће супруге Славице Лучић, а да воли да проводи време са кућним љубимцима, да тихује, да кува и погледа нешто занимљиво путем малих екрана. највећа жеља је да увек има пристојну опрему и нема дилему око поруке млађима који тек почињу да се баве спортом, поготово бициклизмом.
Када се умориш, научи да се одмориш, не да одустанеш. У животу све једно дајеш-трошиш, онда се дај, троши за боље сутра, не за лошије – закључује краљевачки бициклиста Владимир Вулићевић.
