Рукометаши краљевачког Металца на прагу су великог успеха. У септембру их чека бараж за попуну Супер „Б“ лиге и ако би успели да се домогну другог разреда српског рукомета, био би то успех чекан више од пола века. Међу онима који су најзаслужнији за остварени резултат у напрасно прекинутој сезони је и Милош Јовановић, бек и голгетер краљевачког Металца. Рођен пре 37 година у Краљеву, још у детињству се определио за спорт.
- Сада давне 1996. године сам почео да тренирам рукомет. За мене је то увек био прави мушки спорт који кроз тренинге развија човека, како у физичком, тако и у менталном погледу – почиње причу Милош Јовановић, рукометаш Металца.
Тренери су га одмах поставили на позицију левог бека и одмах је на себе скренуо пажњу талентом и голгетерским учинком.
- После две године тренирања у Металцу наставио сам каријеру у београдском Партизану, у млађим селекцијама. А онда је кренуло путошествије, јер сам играо за БАСК, Гоч (Врњачка Бања), Младост (Чачак) са којом сам играо у Суперлиги, Бане (Рашка), Слога (Пожега) и онда се круг затворио, вратио сам се у матични Металац.
У сваком клубу где је играо био је међу најбољима, оставио је запажен траг?
- За успех у спорту потребно је много тренирања, одрицања, посвећености и наравно среће. Просто, морате да будете у правом тренутку на правом месту и оно што је јако важно да вас мимоиђу повреде. Када се склопе коцкице тог мозаика, онда можемо да причамо о успеху.
И поред чињенице да је у каријери наступао и у српској елити, Милошу Јовановићу је посебно битан резултат остварен са Металцем.
- Имали смо чудну сезону. У првом делу првенства смо били најбољи у Првој лиги „Запад“,а онда је уследила епидемија КОВИД 19 и првенство је прекинуто. Одлуком РСС, играће се баражи за попуну Супер „Б“ лиге и поред нас играће Карађорђе из Тополе, Жупа ’54 из Александровца и Напредак из Крушевца. Половином септембра би требало да се одиграју те утакмице,а лично се надам да ћемо успети да се домогнемо Супер „Б“ лиге што би било остварење вишедеценијског сна и огромна сатисфакција и награда за уложени рад и одрицање. Другим речима, круна наших каријера.
Металац се од других екипа разлике по атмкосфери унутар тима?
- То је кључ наших резултата. Атмосфера и дружење су деценијама феноменални и то нам даје снагу и ветар у леђа да остваримо одличне резултате. Било какви лични успех или екипни мени није најважнији. Највећи успех је број пријатеља које сам стекао кроз године проведене у рукомету. То су људи са којима се и данас дружим и који су важни у мом животу.
Проверени рукометаш Металца истиче колико је важна подршка најближих у остварењу резултата у спорту.
- Највећа подршка ми је увек била породица, родитељи и сестре који су прошли кроз све моје успоне и падове. сада такву подршку имам од супруге и троје деце који су од малена у тренингу и које васпитавам у спортском духу и свему лепом што спорт доноси. Најмлађима поручујем да се баве спортом да би се здраво развијали у сваком смислу – заклључује Милош Јовановић, рукометаш краљевачког Металца.
Поносно истиче јунак наше приче и да је у међувремену завршио ДИФ, Факултет за спорт и физичко васпитање и тако себе остварио и на том пољу.
